Zakon o radu jasno propisuje da svako ko je angažovan ugovorom o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme, ima pravo na topli obrok.
Dakle, poslodavci su obavezni po zakonu da ispunjavaju stavku toplog obroka, ali im je ostavljena i mogućnost da to bude u vidu isplate naknade troškova koje zaposleni ima za ishranu tokom rada, ili ukoliko im više odgovara - da preuzmu obavezu obezbeđivanja ishrane zaposlenom tokom radnog vremena o svom trošku.
Ko ima pravo na topli obrok?
Naknada za ishranu ili topli obrok odnosi se na pravo zaposlenog na ishranu u vreme rada, odnosno za svaki dan koji provodi na poslu. Pravo na topli obrok zaposleni ne ostvaruje za one dane kada nije radio (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog i neplaćenog odsustva...).
Posebni propisi važe za zaposlene u državnoj upravi i budžetskim službama. Prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, državni službenici nemaju pravo na naknadu za topli obrok. U njihovom slučaju je dodatak na ime toplog obroka sadržan u koeficijentu za obračun zarade, što se suprotstavlja delu Zakona o radu koji utvrđuje da je pravo zaposlenog da od poslodavca dobija naknadu za topli obrok kao vid naknade troškova rada a ne kao deo zarade za taj rad.
Ko nema pravo na topli obrok?
Poslodavac nema zakonsku obavezu da obezbeđuje topli obrok licima koja rade van radnog odnosa. Lica koja su radno angažovana na privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu, autorskom ugovoru ili bilo kom drugom ugovoru koji se ne definiše kao radni odnos, ne svrstavaju se u zaposlene po Zakonu o radu. Odmah nakon ove informacije o zakonskoj obavezi zasigurno jeste pitanje visine mesečne naknade za topli obrok.
Da li zaposleni sa minimalnom zaradom ima pravo na topli obrok?
Zaposleni koji prima minimalac ima pravo na naknadu za topli obrok, ali topli obrok ne može biti uračunat u minimalnu zaradu - ti troškovi se dodaju na iznos minimalne zarade koji je utvrđen u skladu sa zakonom. Naime, prema Zakonu o radu, članu 108, zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, zatim pravo na naknadu troškova i na druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Obračun naknade troškova za topli obrok
Naknada troškova za topli obrok, prema Zakonu o radu, smatra se delom zarade. Kako se za osnovicu za obračun naknade zarade uzima prosečna zarada u periodu od prethodnih 12 meseci, u tu definiciju zarade ulazi i naknada za topli obrok. Dakle, kad god zakon obavezuje poslodavca da plati naknadu zarade (tokom godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, bolovanja i ostalog), on ga obavezuje da tu naknadu plati u procentu od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci, a ta zarada, logično, uključuje i topli obrok. Sada kada znamo da je topli obrok sastavni deo zarade, jasno je da kao naknada podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa.
Zakonom o radu nije zagarantovan minimalni iznos naknade za topli obrok. Zakon samo predviđa obavezu poslodavca da zaposlenom obezbedi naknadu za topli obrok, a iznos za isplatu tj. visina naknade za topli obrok, utvrđuje se opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu), ili ugovorom o radu.
Poslodavac opštim aktom može da odredi fiksni iznos toplog obroka i da uzme neku od relevantnih odrednica, na primer: 5% prosečne zarade, 10% minimalne potrošačke korpe, ili da definiše konkretan iznos po jednom obroku za svaki dan rada. Tako, ako je poslodavac utvrdio da se topli obrok isplaćuje u visini 20% prosečne mesečne zarade u Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku statistike, u ovom momentu važeći iznos je: 27.666,40 dinara (prosečna bruto zarada maj 2024. je 138.332,00 x 20%). Ne postoji definisan minimalni iznos naknade ali je važno da regulativa koju poslodavac odabere bude jedinstvena za sve zaposlene i da obavezno bude iskazana na platnom listiću i to u novcu, kao posebna stavka, bez obzira na to za koji način se poslodavac odlučio (isplata naknade ili obezbeđivanje ishrane).
Poznavanje prava i zakonskih odredbi veoma važno i u slučaju toplog obroka
Praksa pokazuje da ima primera onih poslodavaca koji naknadu za topli obrok regulišu kroz simboličan iznos koji samo ispunjava zakonsku formu. Ako bi se takav iznos uporedio sa troškovima koje bi poslodavac imao da sam obezbeđuje obroke za zaposlene, bilo bi jasno da naknada za topli obrok nije realna. Jedan od načina da zaposleni izbori svoja prava jesu sindikati, ukoliko postoje u firmi u kojoj zaposleni radi, kada se kroz kolektivni ugovor i kolektivno pregovaranje određuje visina toplog obroka u pristojnom iznosu. Drugi način jeste direktno pregovaranje sa poslodavcem prilikom potpisivanja ugovora o radu, zbog čega i u ovom tekstu podsećamo koliko je važno poznavati prava koja su zagarantovana zakonom. Ukoliko poslodavac ne tretira topli obrok kao zakonsku obavezu i ne isplaćuje ga, pravda se može potražiti pred sudom. Za potpuni izostanak plaćanja toplog obroka poslodavac može da se tereti prekršajno, a zaprećena kazna iznosi od 400.000 do 1.000.000 dinara.
Kako jednostavno obračunati zaradu u koju je uključena stavka toplog obroka?
Specijalizovani softveri za obračun zarada razvijeni su tako da uključuju sve zakonski obavezne stavke. Zahvaljujući automatizovanim funkcijama, ovakvi softveri jasno prepoznaju i druge obavezne stavke neophodne za obračun zarade, poput stavke toplog obroka, službenog puta, godišnjeg odmora, ukupnog staža, minulog staža, koeficijenta za radno mesto i ostalo. Jedan od softvera koji je od strane korisnika prepoznat kao jedan od najefikasnijih, jeste Saop ERP. Njegov modul posebno kreiran za obračun zarada unapredio je rad brojnih kompanija u regionu. Više o modulu Obračun zarada pročitajte u posebnom tekstu.
