Jedna od oblasti koju poslodavci do tančina treba da poznaju jeste privremena sprečenost na rad, odnosno bolovanje. Ovo se naročito odnosi na one koji planiraju ili tek zasnivaju biznis i često na početku ne poklanjaju dovoljno pažnju na delove onih zakona koji regulišu pravo poslodavca i zaposlenog u slučaju privremene sprečenosti za rad, dužine trajanja i visine isplate.
Zakoni koji detaljno regulišu privremenu sprečenost za rad jesu Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o radu, a poslodavac svakako treba da bude upućen i u Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, koji obezbeđuje veću zaštitu podataka o ličnosti, odnosno privatnost zaposlenog koji je na bolovanju. O svojim pravima pri odlasku na bolovanje svakako treba da budu upoznati i zaposleni.
U ovom tekstu posebno ćemo se pozabaviti dvema stavkama koje definišu privremenu sprečenost za rad a koje se tiču: 1) privatnosti zaposlenog i 2) visine naknade za isplatu u slučajevima bolovanja.
Ove informacije mogle bi da zainteresuju one koji su već u radnom odnosu ili imaju biznis ali su nedovoljno informisani o bolovanju, kao i one koji se pripremaju za otvaranje firme i planiraju zapošljavanje drugih lica.
DA LI POSLODAVAC IMA PRAVO DA ZNA ZBOG KOJE JE BOLESTI ZAPOSLENI PRIVREMENO SPREČEN ZA RAD?
Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite donetom u aprilu 2021. godine, regulisan je, između ostalog, izgled obrasca/izveštaja koji lekar izdaje pacijentima a koji predstavlja dokaz poslodavcu o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenog.
Prema ovom pravilniku, takav izveštaj ne sme da sadrži razloge privremene sprečenosti za rad odnosno bolovanja (šifru bolesti). Dakle, lekar ima pravo i upisuje isključivo zakonski razlog, bez preciziranja o razlogu sprečenosti, odnosno medicinske podatke.
Ukoliko bi u izveštaj lekara bio unet razlog odnosno šifra bolesti, s obzirom na to da je šifarnik bolesti javno dostupan, poslodavac lako može dobiti informacije o vrsti bolesti zaposlenog koje se smatraju poverljivim i prevelikim zadiranjem u privatnost zaposlenog. Vrsta bolesti je informacija koja poslodavcu nije neophodna u postupku obračuna naknade zarade, te mu stoga nije potrebna.
U zakonske razloge, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, članu 73, koji se smeju navesti u izveštaju, spadaju:
Privremena sprečenost za rad:
1. usled bolesti ili povrede van rada;
2. usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3. zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
4. zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5. zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
6. zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7. u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dakle, podaci o zdravstvenom stanju osiguranika spadaju u posebno osetljive i naročito zaštićene podatke o ličnosti i izveštajem lekara se ne preciziraju, odnosno, osim razloga se ne navodi konkretno koja je bolest ili komplikacija u pitanju.
Postoji izuzetak kada je zaposleni dužan da kaže poslodavcu od čega boluje i to su one situacije u kojima bi zdravstveno stanje zaposlenog moglo da predstavlja opasnost za zdravlje drugih lica. Davanje informacije zaposlenog tada može da utiče na bezbednost i zdravlje ostalih zaposlenih.
VISINA NAKNADE ZARADE U VREME BOLOVANJA
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
- najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;
- u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Ovde se može napomenuti, da ako osiguranik nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece za koje nije ostvario zaradu, osnov čini zagarantovana minimalna zarada.
U kojim slučajevima se isplaćuje 65% od osnova naknade zarade za bolovanje?
- usled bolesti ili povrede van rada;
- zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
- zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
U kojim slučajevima se isplaćuje 100% od osnova naknade zarade za bolovanje, odnosno puna plata?
- profesionalne bolesti ili povrede na radu;
- zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
- dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
- u slučaju nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju.
Važno je znati i sledeće: celokupan iznos bolovanja zbog povrede na radu ide na teret poslodavca
u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, a počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade takođe u iznosu od 100%, obezbeđuje se iz sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pored fokusa na dve važne stavke u vezi bolovanja koje smo odabrali, posebno se - i kao poslodavac i kao zaposleni, treba informisati o zloupotrebi prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad odnosno bolovanja što može dovesti do prestanka radnog odnosa. Ovu temu obrađivaćemo u nekom od narednih tekstova.
Takođe, treba napomenuti da bi evidencija privremene sprečenosti za rad u budućnosti mogla da uđe u proces digitalizacije, kako se to već primenjuje u nekim zemljama u okruženju, gde se informacije o bolovanju preuzimaju sa državnih portala.
