Poslednjih dana veliki odjek u javnosti imala je vest da je Poreska uprava izdala saopštenje kojim poziva sve frilensere da podnesu poreske prijave na prilive iz inostranstva i da to učine samostalno pre otpočinjanja poreske kontrole. Ovaj poziv Poreske uprave je na neki način podelio građane, jer sa jedne strane postoje oni koji se slažu da i frilenseri kao i svi drugi moraju da plaćaju porez, dok frilenseri opet smatraju da će na ovaj način, budući da će morati da podignu cenu svog rada zbog poreza, izgubiti konkurentnost na međunarodnom tržištu i na taj način ostati bez ikakvog posla.
Plaćanje poreza nije ništa novo i primenjuje se u čitavom svetu, ali se ipak stiče utisak da je ovo saopštenje Poreske uprave iznenadilo frilensere, od kojih su neki zaista bili neinformisani i neupućeni da su u obavezi da plaćaju porez državi, dok su drugi jednostavno izbegavali da svoje obaveze izvrše. Prema saopštenju Poreske uprave, od građana se očekuje da prijavu za porez za frilensere podnesu samoinicijativno, pritom samostalno obračunavajući porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i da na taj način izmire svoje zakonske obaveze. Na ovaj način, najviše je pogođen IT sektor, ali su tu i mnoga druga zanimanja poput predavača stranih jezika, prevodilaca, grafičkih dizajnera, novinara i pisaca, pa čak i jutjubera i influensera. Efekti ove odluke veći su samim tim što je u našoj državi zbog posledica pandemije virusa Covid 19, veliki broj ljudi koji je izgubio posao tokom ovog perioda počeo da se bavi upravo nekim od ovih zanimanja. Naime, Poreska uprava je analizirajući podatke o uplatama iz inostranstva došla do zaključka da veliki broj frilensera ne poštuje zakonom propisane poreske obaveze i čak je i identifikovala fizička lica koja nisu obavljala ovu svoju obavezu.
Ko ima obavezu plaćanja poreza?
Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana u našoj zemlji ima svaki rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, ali i u drugoj državi. Poreskim rezidentima u Srbiji smatraju se sva fizička lica koja na teritoriji Srbije imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, kao i lice koje na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci. Rezident Republike je takođe i lice koje je upućeno iz Republike u drugu državu radi obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, poput poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike.
Kada osoba koja se smatra rezidentom Republike Srbije ostvaruje neku zaradu od nerezidentnog isplatioca ona je po zakonu dužna da sama obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose, kao i da podnese poresku prijavu na Obrascu PP OPO.
Prihodi koji podležu oporezivanju su prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa, odnosno prihodi od drugih fizičkih lica (poput prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamate, prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari…) kao i zarada ili druga vrsta prihoda koju lice ostvaruje u drugoj državi ili iz druge države, a tu je i zarada na koju porez po odbitku ne obračunava i ne uplaćuje isplatilac prihoda. Takođe je potrebno imati na umu da porezu podleže svaka uplata bez obzira na to da li je ona uplaćena direktno na vaš devizni račun ili na primer preko paypall-a, a poseban akcenat se stavlja na uplate preko platnih kartica otvorenih u inostranstvu.
Zbog čega je saopštenje Poreske uprave izazvalo burnu reakciju frilensera?
Nakon saopštenja Poreske uprave mogao se steći utisak da veliki broj ljudi nije ni znao da je dužan da plati porez i da ih je ovo saopštenje zateklo prilično nespremne. Čak ni oni koji su znali za plaćanje poreske obaveze, a izbegavali su da je plate iz raznih razloga, nisu sasvim sigurni ni koji iznos bi trebalo da uplate ni po kom principu da izračunaju taj iznos. Ono što se javlja kao problem je činjenica da frilensere zakon ne priznaje i da oni nemaju status radnika, što znači da ljudi koji se bave ovim zanimanjima nemaju pravo ni na bolovanja ni na godišnje odmore. Njihov status je još uvek nedefinisan, pa je samim tim i postupak oporezivanja poprilično složen i nedovoljno jasan, što uvodi još veću zabunu među frilensere. Iako među njima postoje i oni koji su znali za obavezu plaćanja poreza, postoji i veliki broj frilensera koji od ovakvih poslova imaju mala i tek sporadična primanja, te nisu ni razmišljali o tome da bi za njih trebalo da plaćaju porez državi.
Poslednjih dana veliki odjek u javnosti imala je vest da je Poreska uprava izdala saopštenje kojim poziva sve frilensere da podnesu poreske prijave na prilive iz inostranstva i da to učine samostalno pre otpočinjanja poreske kontrole. Ovaj poziv Poreske uprave je na neki način podelio građane, jer sa jedne strane postoje oni koji se slažu da i frilenseri kao i svi drugi moraju da plaćaju porez, dok frilenseri opet smatraju da će na ovaj način, budući da će morati da podignu cenu svog rada zbog poreza, izgubiti konkurentnost na međunarodnom tržištu i na taj način ostati bez ikakvog posla.
Plaćanje poreza nije ništa novo i primenjuje se u čitavom svetu, ali se ipak stiče utisak da je ovo saopštenje Poreske uprave iznenadilo frilensere, od kojih su neki zaista bili neinformisani i neupućeni da su u obavezi da plaćaju porez državi, dok su drugi jednostavno izbegavali da svoje obaveze izvrše. Prema saopštenju Poreske uprave, od građana se očekuje da prijavu za porez za frilensere podnesu samoinicijativno, pritom samostalno obračunavajući porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i da na taj način izmire svoje zakonske obaveze. Na ovaj način, najviše je pogođen IT sektor, ali su tu i mnoga druga zanimanja poput predavača stranih jezika, prevodilaca, grafičkih dizajnera, novinara i pisaca, pa čak i jutjubera i influensera. Efekti ove odluke veći su samim tim što je u našoj državi zbog posledica pandemije virusa Covid 19, veliki broj ljudi koji je izgubio posao tokom ovog perioda počeo da se bavi upravo nekim od ovih zanimanja. Naime, Poreska uprava je analizirajući podatke o uplatama iz inostranstva došla do zaključka da veliki broj frilensera ne poštuje zakonom propisane poreske obaveze i čak je i identifikovala fizička lica koja nisu obavljala ovu svoju obavezu.
Ko ima obavezu plaćanja poreza?
Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana u našoj zemlji ima svaki rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, ali i u drugoj državi. Poreskim rezidentima u Srbiji smatraju se sva fizička lica koja na teritoriji Srbije imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, kao i lice koje na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci. Rezident Republike je takođe i lice koje je upućeno iz Republike u drugu državu radi obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, poput poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike.
Kada osoba koja se smatra rezidentom Republike Srbije ostvaruje neku zaradu od nerezidentnog isplatioca ona je po zakonu dužna da sama obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose, kao i da podnese poresku prijavu na Obrascu PP OPO.
Prihodi koji podležu oporezivanju su prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa, odnosno prihodi od drugih fizičkih lica (poput prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamate, prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari…) kao i zarada ili druga vrsta prihoda koju lice ostvaruje u drugoj državi ili iz druge države, a tu je i zarada na koju porez po odbitku ne obračunava i ne uplaćuje isplatilac prihoda. Takođe je potrebno imati na umu da porezu podleže svaka uplata bez obzira na to da li je ona uplaćena direktno na vaš devizni račun ili na primer preko paypall-a, a poseban akcenat se stavlja na uplate preko platnih kartica otvorenih u inostranstvu.
Zbog čega je saopštenje Poreske uprave izazvalo burnu reakciju frilensera?
Nakon saopštenja Poreske uprave mogao se steći utisak da veliki broj ljudi nije ni znao da je dužan da plati porez i da ih je ovo saopštenje zateklo prilično nespremne. Čak ni oni koji su znali za plaćanje poreske obaveze, a izbegavali su da je plate iz raznih razloga, nisu sasvim sigurni ni koji iznos bi trebalo da uplate ni po kom principu da izračunaju taj iznos. Ono što se javlja kao problem je činjenica da frilensere zakon ne priznaje i da oni nemaju status radnika, što znači da ljudi koji se bave ovim zanimanjima nemaju pravo ni na bolovanja ni na godišnje odmore. Njihov status je još uvek nedefinisan, pa je samim tim i postupak oporezivanja poprilično složen i nedovoljno jasan, što uvodi još veću zabunu među frilensere. Iako među njima postoje i oni koji su znali za obavezu plaćanja poreza, postoji i veliki broj frilensera koji od ovakvih poslova imaju mala i tek sporadična primanja, te nisu ni razmišljali o tome da bi za njih trebalo da plaćaju porez državi.
