U čemu je zapravo razlika između ova dva pojma? Kada govorimo o neto plati misli se na onaj deo plate, odnosno zarade, koji zaposleni dobija na kraju meseca. To je onaj deo zarade koji je zaposleni ostvario, a koji on sam ima na raspolaganju. Neto zarada bi u suštini predstavljala zbir osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada bi trebalo da bude jednaka za sve zaposlene na istoj radnoj poziciji, dok se deo zarade za radni učinak obračunava po učinku i efikasnosti zaposlenog. Uvećana zarada odnosiće se na prekovremeni rad, rad noću ili rad preko praznika, minuli rad, topli obrok i regres. Ipak, kada je u pitanju poslodavac, to nije čitava suma koju bi on trebalo da isplati u ime radnika.
Kada se govori o proširenju biznisa i zapošljavanju novih saradnika jedna od stavki da li će do potpisivanja ugovora doći je upravo visina plate zaposlenog koja najčešće dovodi do odluke. Ovde u startu može doći do nesporazuma, jer dok će zaposleni tokom ovog razgovora na umu najčešće imati neto iznos, vi kao poslodavac ćete morati da povedete više računa o bruto plati zaposlenog, jer plata nije samo ono što ćete vi dogovoriti na razgovoru za posao sa budućim zaposlenim.
Iako razlika između bruto i neto plate deluje sasvim jednostavna, često može doći do nesuglasica i nerazumevanja između vlasnika preduzeća i zaposlenog, a obračun same plate ponekad može biti i dosta komplikovan jer je neophodno uzeti u obzir sve uslove rada, što znači da se ona za svakog zaposlenog ne može obračunati na isti način jer nisu svi zaposleni po istim uslovima. Tu na scenu stupaju stručnjaci – knjigovođe, koji će vam pomoći da precizno utvrdite bruto i neto iznos plate svakog zaposlenog, ali i da vam omoguće budžetsko planiranje rada kako biste mogli da razvijate vaš posao. Naravno, izuzetno je bitno da uvek budete u toku sa novim zakonskim promenama i regulativama, jer do izmena visine osnovice doprinosa i minimalne zarade dolazi često, a u našem sistemu se već neko vreme najavljuje prelazak na novi sistem plata po sistemu platnih razreda, mada se on ne očekuje pre 2021. godine.
Bruto i neto plata
Naime, pored neto dela plate koji se isplaćuje zaposlenom, poslodavac je dužan da isplati i obaveze ka državi, koje uz neto platu čine bruto platu zaposlenog.
Te obaveze pre svega predstavljaju porez na dohodak građana i doprinose za penziono, invalidsko i socijalno osiguranje i oni se ne uplaćuju zaposlenom već Poreskoj upravi. Sam obračun zarade može biti poprilično kompleksan jer je individualan za svakog zaposlenog, pa zbog toga postoje mnoge nedoumice kako se tačno obračunava zarada za koje lice.
Šta je zapravo zarada i kako se ona obračunava?
Zarada bi predstavljala sve isplate zaposlenima na koje se obračunavaju i plaćaju određeni porezi i doprinosi. Nju pre svega čine zarade zaposlenih u radnom odnosu uključujući tu i naknade za dežurstva, naknade za noćni rad, topli obrok i regres, minuli rad, rad za vreme praznika i rad nedeljom, nagrade i bonuse, ali i isplate za neizvršene časove rada, kada su u pitanju godišnji odmori, bolovanja do 30 dana, plaćeno odsustvo, praznici, odsustvo radi stručnog usavršavanja i sl. Pored toga, u zarade se uračunavaju i isplate za rad zaposlenih van radnog odnosa, odnosno za one koji su angažovani po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Za poslodavce najčešće zarade predstavljaju najveće troškove rada, ali su one i odličan pokazatelj ekonomskog stanja i poslovanja. Međutim, obračun zarade ponekad nije tako jednostavno izračunati i vlasnici poslova često se odlučuju da za to angažuju posebne ljude ili kompanije. Kako biste stekli neku opštu sliku o tome koliko će vas zaista koštati plata radnika, planiranu neto zaradu možete pomnožiti sa koeficijentom 1,67 pri čemu ćete dobiti prilično grubu, ali orijentacionu sliku o tome koliko ćete novca morati da izdvojite za jednog radnika. Ipak, da biste dobili tačne i precizne informacije, posebno ukoliko želite da napravite plan budžeta, ovoj problematici ćete morati da se posvetite mnogo detaljnije. Prilikom budžetiranja neophodno je da vodite računa o minimalnoj i maksimalnoj osnovici doprinosa, kao i o minimalnoj zaradi.
Iz godine u godinu, Vlada Republike Srbije donosi odluku o povećanju minimalne cene rada, koja predstavlja osnov za utvrđivanje minimalne cene zarade, za period od januara do decembra naredne godine. Minimalna cena rada trenutno iznosi 172,54 dinara (neto) po radnom času, dok je za 2021. godinu usvojena izmena i minimalna cena rada će iznositi 183,93 dinara (neto). Takođe, prema odluci trenutna najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje iznosi 25.801,00 dinar. Od 1. januara pa sve do kraja 2020. godine osnovicu poreza na zarade čini bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos od 16.300 dinara, dok je za 2021. godinu predložen neoporezivi iznos od 18.300 dinara. S obzirom da se radi o pitanju koje je regulisano zakonom, očekuje se da će se ovaj predlog naći u proceduri Skupštine Srbije do kraja 2020. godine.
Vrste doprinosa koje vlasnik plaća državi, pored neto plate koju daje radniku, jesu doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosi za zdravstveno osiguranje, i doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti, ali i porez na dohodak građana.
Kada su u pitanju granični slučajevi obračuna zarade, odnosno ako iz nekog razloga isplaćujete zaradu na nivou minimalne zarade ili čak ispod nje, zaradu koja je blizu maksimalne osnovice doprinosa ili zaradu koja imaju neku specifičnost poput sezonskog rada, angažovanja penzionera ili rada sa nepunim radnim vremenom, onda će biti neophodno da angažujete knjigovođu, jer je način obračuna ovakve zarade nešto drugačiji. Imajte uvek na umu da bruto zarada nije uvek jednaka ukupnim troškovima zarade (u koje se još ubrajaju troškovi prevoza zaposlenih u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, dnevnice i troškovi smeštaja i prevoza za službeni put u zemlji i inostranstvu, naknada za korišćenje sopstvenog vozila u poslovne svrhe i smeštaj i hrana za rad i boravak na terenu), pa zatražite i te podatke od knjigovođe kada budete tražili izveštaj.
Obračun plate u ERP informacionom sistemu Saop
Kako bi ovaj proces bio što jednostavniji i kako ne biste gubili ni vreme ni živce na posao obračunavanja plata, kompanija Seyfor predlaže modul zarade u informacionom sistemu Saop koji je posvećen rešavanju upravo ovog problema. Naime, u sam poslovni program za Obračun zarada su već ugrađene funkcionalnosti koje vam omogućavaju brzu izradu obračuna. Na ovaj način, velike firme i računovodstveni sistemi preko online poslovnog programa obračunavaju plate i druge lične dohotke za više stotina zaposlenih. Modul obračuna plata, koji ovaj poslovni program sadrži omogućava izradu obračuna plata i drugih ličnih prihoda, priprema zakonski obaveznu dokumentaciju za izveštavanje o svim vrstama isplata zarada, ali i omogućava jednostavnije plaćanje, kao i predavanje dokumenata na portal Poreske uprave. Na ovaj način, ne samo što ćete povećati produktivnost i ubrzati čitav proces, već ćete i smanjiti troškove svog poslovanja.
Kako ne bi došlo do nesporazuma izuzetno je važno da pri potpisivanju ugovora sa novim zaposlenim jasno i precizno odredite uslove saradnje, posebno obraćajući pažnju na razliku između bruto i neto plate, kao i na njihovu visinu. Držite se uvek budžetskog plana kako biste bili sigurni da Vaš posao neće trpeti zbog ove odluke. Iako na prvi pogled deluje da su razlike između bruto i neto plate neznatne, one mogu odigrati značajnu ulogu u raspodeli i upotrebi finansija preduzeća, pa je izuzetno bitno da problemu obračunavanja plata pristupite detaljno i posvećeno.
