Razvoj informacionog društva u Srbiji je započet davne 2000. godine, ali iako su neki značajni koraci učinjeni, i dalje nas čeka puno posla samo u sferi digitalizacije. Četvrta industrijska revolucija, tj. digitalna revolucija, je u punom mahu i očekuje se da će imati najveći uticaj na razvoj i svakodnevni život društva. Stoga, nemamo puno vremena na raspolaganju ukoliko želimo da pratimo korak sa ostatkom sveta.
Digitalizacija poslovanja u privatnim firmama je par koraka ispred digitalizacije javnih sektora, što je i očekivano jer je implementacija novog načina rada uvek jednostavnija kada je sistem manje kompleksan i obiman. Istraživanje koje je radila FEFA pokazuje da su 7 od 10 firmi u Srbiji već počele proces digitalizacije.
Da bi se Srbija smatrala digitalizovanom državom potrebno je uložiti još mnogo truda i resursa ali, kao što je pomenuto ranije, proces digitalizacije je već započet.
Digitalizacija u školstvu
Digitalizacija školstva je u planu već dugo, i razne ideje su se predlagale, međutim sistemska reforma je i dalje daleko.
Jedan od najpopularnijih predloga je tzv. elektronski dnevnik. Ova ideja je korisna za sve koji su deo obrazovanja deteta, odnosno za roditelje, nastavnike, ali i same đake. U zavisnosti od toga koliko je kompleksan, E- dnevnik olakšava unos ocena i praćenja napretka svakog deteta pojedinačno, a može čak i da skrene pažnju nastavniku na oblasti u kojima je detetu potrebna pomoć. Uz ovakav alat je nastavnicima lakše da na vreme identifikuju problem sa kojim se suočavaju đaci i da ga blagovremeno reše.
Digitalizovani obrazovni sistem takođe olakšava predavačima da planiraju časove, kao i da objavljuju domaće zadatke i sve druge materijale potrebne đacima (ovo je pogotovo korisno u slučajevima kada đaci izostanu sa nastave). Efikasnost kako profesora i đaka, tako i kompletnog kadra u školama, bi se značajno poboljšala jer bi se veliki broj suvišnih koraka (poput sastavljanja izveštaja) mogao automatizovati u digitalizovanom sistemu. U ovom slučaju predavači su rasterećeni administrativnih obaveza, i imaju više vremena i prilike da se fokusiraju na samu organizaciju i planiranje časova.
Digitalizacija u zdravstvu
Digitalizacija zdravstvenog sistema je takođe aktuelna tema već nekoliko godina, ali je i dalje dosta posla pred nama. Potrebno je unaprediti organizaciju aktivnosti, obučiti i kvalifikovati kadar, a pre svega je nužno uložiti u infrastrukturu i sve potrebne resurse. Obzirom na to da se u zdravstvenom sistemu radi sa poverljivim podacima pacijenata, ključno je i fokusirati se na propise, procedure i pravila koja bi omogućila zaštitu tih podataka.
Poslednji projekat namenjen unapređenju zdravstvenog sistema, odnosno njegovoj digitalizaciji, započet je 2012. godine, i u okviru tog projekta je planirano razvijanje elektronskog zdravstvenog kartona, kao i uvođenje Bolničkog Informacionog Sistema (BIS) u 19 zdravstvenih ustanova. Od 2016. godine su u Srbiji uvedene elektronske zdravstvene knjižice, a od 2017. godine se planira upotreba elektronskih recepata za lekove.
Slično školstvu, digitalizacija zdravstvenog sistema bi znatno olakšala praćenje istorije bolesti svakog stanovnika, što je izuzetno korisna informacija svakom narednom lekaru kome se neko obrati. Takođe se eliminiše potreba za štampanjem i čuvanjem ogromnog broja dokumenata, što je od velike koristi i pacijentima i lekarima.
Digitalizacija plaćanja
Dobro je poznato da se nove ideje najteže implementiraju u bankarski sistem, najviše zbog sigurnosti i očuvanja privatnosti svakog klijenta neke banke, ali nije nemoguće.
Termin FinTech, koji objedinjuje finansije i tehnologiju, je i dalje relativno stran pojam u našim predelima. Najčešće se dovodi u vezu sa chat-botovima koji omogućavaju ljudima da otvore račun u nekoj banci bez odlaska u samu filijalu, kao i onlajn plaćanje računa. Međutim, ovo je samo jedan delić FinTech-a.
Jedan od najvažnijih segmenata je industrija plaćanja čiji se projektovani rast procenjuje na 2.000 milijardi dolara u 2020. godini. U okviru industrije plaćanja nemoguće je zanemariti međunarodni platni promet koji čini 40% ukupnih transakcionih prihoda. Nažalost, zbog ograničenja koda i načina plaćanja međunarodna trgovina stagnira. Međunarodne transakcije su skupe, kompleksne i zahtevaju mnogo vremena jer je velik broj posrednika u procesu. Povrh svega se i devizni kurs konstantno menja do samog momenta prispeća sredstava, što je krajnje frustrirajuća činjenica i otežavajuća okolnost.
Digitalizacija bankarskog sistema značajno olakšava i međunarodni platni promet - jedna od najvećih koristi je ušteda vremena jer bi se posrednici u potpunosti izbegli, dok je transparentnost ono čemu teže moderni klijenti. Promenama koje bi donela digitalizacija bilo bi moguće i izjednačiti cene domaćih i međunarodnih transakcija, jer potreba za razlikom ne bi više postojala. Pomoću digitalizacije je moguće čak i eliminisati koncept “čekanja da uplata legne”.
Iako implementacija digitalizovanog sistema zahteva značajno inicijalno ulaganje vremena i finansija, dugoročno on zaista uštedi vreme i novac, i podiže ceo sistem na viši nivo.
Ideje građana
Organizacija “Digitalna Srbija” je početkom ove godine, u okviru kampanje “Budimo pametni”, pozvala građane Srbije da predlože probleme koji bi mogli biti rešeni digitalizacijom. Odabrane su dve ideje, od kojih se jedna odnosi na integraciju javnog prevoza u Google Maps, dok je drugi namenjen roditeljima koji žele da prebace svoje dete u drugi vrtić.
Integracija linija gradskog prevoza u već postojeću aplikaciju Google Maps predstavlja efikasnije rešenje problema jer ne zahteva razvijanje novog sistema, što je ozbiljna ušteda resursa. Korisnicima bi bilo omogućeno da svoju putanju u potpunosti isplaniraju pomoću Google Maps koji bi prikazao sve linije javnog prevoza na karti.
Ova integracija se planira da bude završena do kraja godine u Nišu, dok je grad Kragujevac već u završnoj fazi ovog projekta.
Pomoć pri prabacivanju dece iz jednog vrtića u drugi je preko potrebna, jer je to zadatak koji ne samo da oduzima dosta vremena nego je i bespotrebno zakomplikovan. Prilikom raspoređivanja dece u vrtiće se često dešava da je neko dete smešteno u vrtić koji iz raznih razloga ne odgovara roditeljima, zbog čega bi želeli da prebace svoje dete u drugu ustanovu. Međutim, kako stvari trenutno stoje, jedini način da se to desi je da se roditelji povežu sa nekim ko takođe želi prebačaj, što se često pokazalo kao komplikovan proces.
Ovaj problem je rešen u Novom Sadu gde postoji vebsajt koji omogućava roditeljima da se lakše povežu i prebace svoje dete u drugi vrtić. Digitalizacija ovog problema bi daleko olakšala prebačaje u svim gradovima Srbije, najviše jer bi se velika većina procesa automatizovala pomoću odgovarajućih algoritama koji bi faktor ljudske greške sveo na minimum.
Digitalizacija u knjigovodstvu
Digitalizacija drastično pospešuje i poslovanje knjigovođa. Efikasnost elektronskih servisa proizilazi iz činjenice da oni uvek prate fiksna pravila, što drastično olakšava poslovanje. Uz ovo, digitalizacija omogućava i automatizaciju velikog broja procesa, zbog čega se faktor ljudske greške smanjuje dok se produktivnost povećava. Na primer, istraživanja su pokazala da za plaćanje obične, papirne fakture potrebno oko 17 dana, dok se taj period kod elektronskih faktura smanjio na 3 dana.
Elektronski servisi olakšavaju i kontrolu poslovanja jer poslodavci imaju preciznije podatke u realnom vremenu, što takođe pospešuje lociranje i ispravljanje grešaka.
Digitalizacija knjigovodstvenih procesa je odavno počela u svetu knjigovođstva. Razvijaju se sve kompleksniji knjigovodstveni programi koji, takoreći, skraćuju put jer posrednike čine nepotrebnim. U okviru našeg programa, na primer, moguće je eletkronskim putem slati račune u vidu slike koji se, kada stignu u prijemno sanduče odgovarajućeg knjigovođe, automatski dovode u vezu sa određenim klijentom i knjiže se.
Trenutno je već digitalizovana poreska prijava, dok se planira i mogućnost poreskih obveznika da elektronskim putem provere stanje poreza i doprinosa.
Međutim, prostora za poboljšanje uvek ima. Veliki problem elektronskih servisa je opterećenje; svi su se kad tad našli u situaciji da ne mogu da pristupe svojim nalozima jer se previše ljudi u isto vreme ulogovalo. Nekompatibilnost programa je takođe česta, i krajnje frustrirajuća, prepreka. Verovatno najkomplikovaniji problem je saradnja sa državnim ustanovama poput Poreske uprave koje su na daleko nižem stepenu digitalizacije od privatnih firmi. Na primer, ukoliko osoba izlazi iz PDV sistema, ona ima mogućnost da poresku prijavu podnese elektronski, ali je i dalje potrebno otići u Poresku upravu i predati papirni zahtev za brisanje. Potrebna je želja za saradnjom, kao i mnogo truda, vremena, i resursa da se uloži, što naravno nije jednostavno uraditi, ali daleko od toga da je nemoguće.
Ključna je želja za saradnjom, ali pre svega se i dalje mora dosta uložiti u infrastrukturu koja će biti dovoljno robustna da podrži sve potrebne procese. Takođe je nužno konstantno ulagati u obuku građana jer i dalje nema dovoljno kvalifikovanog kadra koji bi nas doveo do finiša. Pred nama je dug put, ali je važno da je potreba za digitalizacijom prepoznata.
